Митска бића у грчкој митологији
УВОД
Грчки митови говоре о пореклу природних појава и предмета материјалне културе, друштвених установа, верских обреда, о пореклу света и о пореклу богова. У митолошком казивању Грка налазе се и одрази оне представе о природи о којима је било речи у вези са разним облицима култрне игре. Борба између добра и зла, смрт и васкрсење, силазак у царство мртвих и срећан повратак из њега, отмица и враћање отетог – све су то уобичајени сижеи грчких митова, широко распрострањених и код других народа.
Грчка митологија се састоји од легенди о боговима и херојима, а корен јој је, наравно, у веровању старих Грка. Грчки богови су изгледали као људи, имали су врлине и мане попут људи, а разликовали су се по томе што су били бесмртни, више-мање нерањиви и способни постати невидљиви и путовати брзином светлости. Приче о митологији обично објашњавају постанак свемира, природне феномене и појаве за које не постоји једноставно и логично објашњење. Митологија заправо представља скуп прича, можда неким делом истинитих и делом легендарних, а највећим делом метафоричких или симболичких. Тако се њима, са том измишљеном стварношћу, покушава предочити оно што је људима несхватљиво. Митологија је метафора стварности коју користе генерације човечанства с намером да подуче, пренесу мудрост или једноставно дају одговоре на оно што је непознато. Грчки митови су чак, и поред фантастичних црта, дати у прихватљивој, пригодној форми. Они су пуни лепих описа и људских елемената. У њима је све природно, па чак и наjфантастичније се даје као нешто природно, могуће. То је случај и код митолошких бића.
ГРИФОНИ
Грифони представљају митска четвороножна створења са орловским крилима и главом /укључујући канџе уместо ногу/, а лављим телом. Имали су уши које су стално биле подигнуте /стално су ослушкивали/. Лављи део тела је био боје лава, а орловски део је био беле боје, осим канџи које су биле наранџасто-смеђе. Грифон је правио гнезда од злата и брижно је чувао јаја која су била гигантских размера. Он је симбол квалитета, зато јер је спој краља звери и краља неба. Уз то он симболизује и снагу, интелигенцију, добар вид итд.
КИКЛОП
Киклопи су слични људима, али су били пуно виши од њих и имали су само једно око. У почетку их је било само тројица: Бронтес, Стеропес и Аргес. Били су синови Гаја и Урануса. Били су први копачи, а вулкани су последица њиховог подземног рада.
СФИНГА
Сфинга представља лава са људском главом. Она је симбол истине, загонетке, мистерија, велике моћи, мудрости и др. Њих су Египћани стављали испред гробница својих фараона у које нико није смео ући осим свештеника који су бринули о гробници. Сфинга је постављала загонетку коју су знали решити само свештеници, али њима је био одрезан језик, па им је она читала мисли. А када људи не би знали одговор на њене загонетке, она би их послала у свет мртвих.
НИМФЕ
Нимфе у грчкој митологији представљају духове природе, оне су мања атенска божанства и заштитнице извора, планина и река. Приказане су као младе лепе девојке. Постоје разни типови нимфи, а деле се према станишту:
Дријаде – у шумама
Најаде – на изворима, рекама
Нереиде – на Медитерану
Оцеаниде – на мору
Ореаде – у планинама
Лимонијаде – на ливадама
Лимнијаде – у језерима и мочварама
Напеје – у долинама
МИНОТАУР
Минотаури су били снажна створења која су са жестином чувала своје територије. Његова природна лукавост као и животињски инстикт су му омогућили да са лакоћом пронађе излаз из најконфузнијих тунела. Помоћу доброг њуха лако је проналазио жртву што му је давало велику предност у лову, мучењу и уништавању уљеза. Он је изгледао као веома мишићав човек са главом бика и телом прекривеним густим крзном. Био је висок око 210 cm, а његове тамне очи сијале су дивљачким бесом. Волео је блиску борбу у којој је његова снага долазила до изражаја.
КЕНТАУР
Кентаур је једним делом човек, а другим делом коњ. Постојале су две врсте Кентаура: они који су били у заједништву и они који су били сами и нису се хтели придружити осталима. Они су живели у стаду на Пелиону у Тесалији, у Грчкој. Око њих није било људи зато што су све људе побили. Они симболизују насиље, бруталност, блудност итд. Три најпознатија кентаура су: Иксион, Кирион и Несус. Они су били бесмртни, али су ту бесмртност дали да не би изгубили неке љубави.
КРАКЕН
Кракен је легендарно митско биће. Каже се да је имао велики број кракова (више од 50). Био је попут острва и када би му се приближио брод, он би га потопио и појео све оно што је билоорганско на њему. Био је велики око 40 метара и поседовао је два огроман ока која су истовремено могла гледати у различитим смеровима. Када би морнари, који су се од њега бранили, успели да одсеку неки крак, он би сваки пут све брже израстао.
КЕРБЕР
Кербер је троглави пас са змајевим репом и сликом која је падала на под и тамо стварала отровни бршљан звани Аконита. Средња глава му је имала облик лавље главе, а друге две облик пса и вука. Кербер је чувао пакао и славио је смрт сваког палог ратника. Био је симбол мрака и патње. Његове три главе симболизују прошлост, садашњост и будућност. Био је симбол зла и нико га није могао победити.
ХИМЕРА
Химера је биће које је ригало ватру. Имало је лављу главу, козије тело и реп на којем је била змијска глава. Једнa од многобројних врста Химера јесте Мантикора са главом човека, често са роговима, плавим очима и неколико редова гвоздених зуба.
ЈУНИКОРН
Јуникорн је описан као грозно биће, не по изгледу, већ по понашању. Био је јак, бесан и диваљ, те га је било немогуће укротити. Имао је коњско тело, главу јелена, дубок глас и рог који је био најмање 110 cm дугачак. Он се приближавао само невиним девојкама и само су га оне могле јахати. Ако би неко покушао ставити замку и у њу га намамити неком девојком, он не би дошао. Имао је сребрну крв и није био лак плен, чак, иако га је покушавала напасти већа звер. Његов рог је симбол судбине и блиставог оружја.
ХАРПИЈЕ
Харпије представљају женска бића која уобичајено повезујемо са смрћу. Оне су биле бесна, прљава, летећа створења која су имала карактеристике птице и жене. Њихова страшна лица, као и оштре канџе на ногама, изражавале су гађење и страх. Летеле су невероватно брзо. Постојале су три харпије, три сестре:Аело, Осипето и Селаено.
СИРЕНЕ
Иако се сматра да су сирене митска бића, становнице морских дубина, до струка вилински лепе девојке које уместо ногу имају рибљи реп, према грчкој митологији оне представљају чудовишта са женском главом и птичијим телом. Оне су биле кћери речног бога Ахелоја, а истицале су се дивним гласовима по којима су и добиле имена:
Аглајофона – Јасногласна
Телксепеја – Очаравајућа
Песиноја – Умиљата
Молпа – Распевана
Песма сирена означавала је нешто што је опасно заводљиво, неодољиво и привлачно. Онај који би њиховом песмом био омамљен, осуђен је био на сигурну смрт. Одисеј је једини успео да чује њихову песму и остане жив.
ХИДРА
Хидра представља змијолико чудовиште обично са девет глава /понекад има 7 глава, а понекад и 3/. Живела је на копну и у води. Мит каже да је дванаест ратника одлучило да се избори са Хидром, али, сваки пут када би јој одсекли главу, нарасле би још две. Пошто су јој главе стално расле, ратници је никако нису могли убити, па је њихов вођа одлучио да пита врачара за савет. Врачар му је рекао да, када буду одсекли једну главу, најбрже што могу спале то место да не би на њему израсле нове главе. То им је и успело, али је последња глава била бесмртна, па су је морали одвући у пећину и тамо затрпати да не може више изаћи напоље. Та њихова одлука да је убију била је јако опасна зато што је Хидра имала отропван дах од кога се умирало за 90 минута.
БАСИЛИСК
Име овог митског бића потиче од грчке речи «basileus» и значи краљ. Басилиск је био краљ змија, а уједно и најотровније биће на Земљи.Противнике и плен убијао је отровом, убилачким погледом, стиском тела. Био је дугачак око 500 инча.
Грчка митологија представља слику људског друштва које тражи себе и свој смисао. Она је форма његове свести, али и израз његових траума. Она је сан будног спавача, његова реакција на зло које га прати као вечна кантилена, покушај отклањања тог зла.
У грчкој митологији дата су сва општа осећања у сим ситуацијама у широкој скали почев од бола, радоасти, слободољубља, љубави у свим нијансама, освете у свакој форми. То је оно што је митове приближавало свакој епоси и што је свака епоха у њима налазила као спону са собом.
Та општељудска осећања чине ову митологију веома актуелном. Данашњи читалац ће у многим митовима видетри да су проблеми још онда постављени, али су решавани другачије, онако како је тада једино било могуће.Но, ти проблеми, својствени човеку, дакле, дубоко људски, дубоко хумани, спајају нас као мост са овим митским причама и легендама које су човекова реакција и сан, израз и жеља, нагон и мисао.
ЛИТЕРАТУРА:
1. Кун, Н. А. Митови старе Грчке,
Београд, 2002. године
2. подаци са Интернета
Напиши, прочитај! 